|
Зидање ћуприје у Вишеграду (Вишеград) 0001 Мехмед паша три цара дворио, 0002 Па три куле издворио блага, 0003 Па он сио мисли премишљати, 0004 Куд ће тол’ко благо дијевати: 0005 Ал ће благо дават сиротињи, 0006 Ал ће благе у Дрину сипати, 0007 Ал ће градит по Босни хаире. 0008 Све мислио на једно смислио: 0009 „Хоћу градит по Босни хаире, 0010 Најнапријед на Дрини ћуприју.” 0011 Па он гради књигу на кољену, 0012 Па је посла Митру неимару, 0013 Шта ј’ у књизи паша начинио? 0014 „Ој чујеш ли, Митре неимаре, 0015 Храни коња од Митрова дана, 0016 Од Митрова до Ђурђева дана. 0017 Кад ти, Митре, Ђурђев данак дође. 0018 А ти хајде граду Вишеграду, 0019 Да саградиш на Дрини ћуприју, 0020 Ти поведи до триста мајстора 0021 И хиљаду дјеце иргатина, 0022 Што ће студен камен дохићати.” 0023 А кад виде Митре неимаре, 0024 Он је њему другу учинио: 0025 „О бора ми, Соко Мехмед паша, 0026 Колико је поље вишеградско, 0027 Да је товар до товара блага, 0028 Још на товар по три кесе блага, 0029 Још и уз то твојег хазнадара, 0030 Што ће бројит небројено благо, 0031 Једва би се градила ћуприја.” — 0032 А кад књига Соко паши дође, 0033 И кад виде Соко Мехмед паша, 0034 Кад видио, што му књига каже, 0035 Он је опет другу начинио: 0036 „Колико је поље вишеградско, 0037 Биће товар до товара блага, 0038 Још на товар по три кесе блага, 0039 И ево ти Муја хазнадара, 0040 Што ће бројит небројено благо; 0041 Веће хајде граду Вишеграду, 0042 Да се гради на Дрини ћуприја” 0043 Кад то виде Митре неимаре, 0044 Па му дође данак Ђурђев данак, 0045 Он узима до триста мајстора 0046 И хиљаду дјеце иргатина, 0047 Па узјаха вранца дебелога, 0048 Па ето га граду Вишеграду. 0049 Натјерао вранца дебелога 0050 Да окуша је л’ колика Дрина, 0051 Море ли се градити ћуприја. 0052 Таман вранац на сред воде дође, 0053 Па се даље ни макнути неће: 0054 Митар бије чизмом и мамузом, 0055 А коњ му се ни макнут не море; 0056 Митар бије троструком канџијом, 0057 А коњ му се ни макнут не море, 0058 Све то гледа Соко Мехмед паша, 0059 Па повика Митра неимара: 0060 „На ти Митре моју хамајлију” 0061 Па му баци своју хамајлију, 0062 Ухвати је Митре неимаре, 0063 Па објеси коњу око врата, 0064 Истом вранац на сухо искочи, 0065 И изнесе бјелогорку вилу, 0066 Руса јој се коса обавила 0067 Вранцу коњу око првих ногу. 0068 Хтјела она да утопи Митра 0069 И његова вранца дебелога, 0070 Па је вранац на сухо изнио. 0071 Кад то виде Митре неимаре, 0072 Он потеже сабљу од појаса, 0073 Да он њојзи одсијече главу, 0074 А она га Богом побратила: 0075 „Богом брате, Митре неимаре, 0076 Пусти мене у Буткове ст’јене 0077 Кад ти станеш градити ћуприју, 0078 Ја ћу теби на јардуму бити.” 0079 То је Митар за Бога хајао. 0080 Пустио је у Буткове ст’јене, 0081 Па он стаде градити ћуприју. 0082 Градио је седам годиница. 0083 Што је Митар у дан начинио, 0084 Оно нешто ноћом баталило. 0085 Док повика Соко Мехмед паша: 0086 „Кам’ ти, Митре, твоја посестрима, 0087 Што т’ је рекла на јардуму бити, 0088 Кад ти станеш градити ћуприју? 0089 Кад то зачу Митре неимаре. 0090 Он повика своју посестриму: — 0091 Она му се озго одазвала. — 0092 „Сад ти мени на Јардуму буди.” 0093 А вели му вила са стијене: 0094 „Богом брате, Митре неимаре! 0095 Не могу ти на јардуму бити, 0096 Не даду ми моје сестренице, 0097 Већ пошетај низ поље зелено, 0098 Те ухвати Стоју и Остоју, 0099 Те узидај у ћуприју кулу. 0100 Стаће теби на Дрини ћуприја.” 0101 Кад те чуо Митре неимаре, 0102 Он пошета низ поље зелено, 0103 Те ухвати Стоју и Остоју, 0104 Те узида у ћуприју кулу; 0105 Стаде њему на Дрини ћуприја. 0106 Свршили је девете године. 0107 Доде Дрина мутна и помамна, 0108 Помоли се витка оморика, 0109 Те удари у ћуприју кулу, 0110 Те зањиха на Дрини ћупријом ; 0111 Препаде се Соко Мехмед паша, 0112 Обориће на Дрини ћуприју 0113 Док повика Митре неимаре: 0114 О бора ми, Соко Мехмед паша, 0115 Ти нијеси Дрине даровао; 0116 Већ насипљи на ћуприју благо, 0117 Па ти узми сребрену лопату. 0118 Па ти даруј ту премутну Дрину.” 0119 Шћадијаше Митре неимаре, 0120 Да окуша Соко Мехмед пашу, 0121 Жали л’ паша то толико благо, 0122 Што је тол’ко потрошио благо. 0123 Кад то чуо Соко Мехмед паша, 0124 Он донесе неколико блага, 0125 Па насипље на ћуприју благо. 0126 Па он узе сребрну лопату, 0127 Па он тура на четири стране, 0128 Он дарова ту премутну Дрину. 0129 А кад виде Митре неимаре, 0130 Гдје он тура, хич не жали блага, 0131 Онда вели Митре неимаре: 0132 „Доста већ је, Соко Мехмед паша, 0133 Насади ми брадву наопако, 0134 Па ме спусти на танке тенефе, 0135 Да сијечем витку оморику.” 0136 Кад то чуо Соко Мехмед паша. 0137 Својом руком брадву насадио, 0138 Па га спусти на танке тенефе. 0139 Митар с’јече витку оморику, 0140 Из оморе крвца ударила, 0141 Из оморе нешто проговара : 0142 „Оста данас на Дрини ћуприја, 0143 Оста данас, оста довијека.” 0144 И паша је ђумрук поставио, 0145 На пјешака два б’јела динара, 0146 На коњика четири динара; 0147 А ко нема четири динара, 0148 Скидају му са коња покровце. 0149 Док ево ти једног кириџије, 0150 Па запјева преко Околишта: 0151 „Ој чујеш ли, Соко Мехме паша, 0152 Јеси чудан хаир начинио, 0153 Ал’ си нешто мало окварио, 0154 Што си на њој ђумрук поставио” — 0155 Кад то чуо Соко Мехмед паша, 0156 Он добави оног кириџију. 0157 „Дедер море, запјевај ми пјесму. 0158 Запјевај ми пјесму отојичну:” 0159 Он не смије пјесме запјевати, 0160 Он се боји да га не пос’јече, 0161 Опет њему паша говорио: 0162 „Де запјевај пјесму отојичну.” 0163 А запјева они кириџија: 0164 „Ој Чујеш ли, Соко Мехмед паша, 0165 Јеси чудан хаир начинио, 0166 Начинио на Дрини ћуприју. 0167 Ал си мало, паша, окварио. 0168 Што си на њој ђумрук поставио, 0169 На пјешака два б’јела динара, 0170 На коњика четири динара; 0171 А ко нема четири динара, 0172 Скидају му са коња покровце.” 0173 Кад то чуо Соко Мехмед паша, 0174 Он је право ђумрук оборио. |